Crvena vrata

Pokucao sam
No, đavolu se na vrata ne kuca
Udarao, lupao… Svestan
A ta vrata se nikad ne zatvaraju

I đavo je stajao zbunjeno
Posao ili zadovoljstvo, pita
Naizgled trezveno
Po nju dođoh, kažem

Isprva osmeh nisam razumeo
Dušu dajem, nudim
Hrabar, lud, silan i smeo
I tebe sad ima, samo reče

Sa vragom sada pijem
Pitam za grehe
Kaže, za nju pakao grejem
Kao i ti, kao i ti…

Ne gazi mi snove

Bacio sam snove pod tvoja stopala
Prostro dušu po stazi koju gaziš
Ionako je cela tebi dopala
Hodaj polako, molim te da paziš

Stavio sam srce tebi u ruke
Ispustio dah tebi u grudi
Uzmi sve bez borbe, bez muke
Predajem se potpuno samo ne sudi

Setiš li se

Nekoć brojah zvezde
Samo da ne mislim na te
Do neku iljadu stigoh
Džaba potroših sate

Misli mi kradeš opet
K’o oka tvoja ta dva
Što zvezdama uzeše sjaj
Nema mi opet sna

Dok me nešto ne svlada
Vino il’ nemoć pijanca
Dotle me kida misao
Setiš li se ovog stranca

Vražja duša

Duša je ova kao košulja pijanca
Nije bela, nije čista, ne miriše
Nosi fleke i smrad poganca
Prljavštinom i vonjem poroka odiše

Zgužvana i pocepana
Krpljena rukom neukom
Kao komad stakla razlupana
I ispunjena… mukom

Na komade rastavljana
Komad po komad prodana
Bez umeća sastavljana
Nekompletna i isprekidana

Vražja i tvoja
Vragu prodana, tebi poklonjena
Pobedniku tog dvoboja
Vragu ili tebi namenjena

Raskršće

Zašto te sanjam?
Zato što te nemam!?
I moraš li uvek biti najlepša u tim snovima?
I kad ti snovi postaju java?
Previše pitanja.
Nijedan odgovor
Ako poneki i nađem, pogrešan je.
Ili sam ja pogrešan…
Jel pogrešno što kamen gori kada ga pogledaš?
Tu moć ti nisam ja dao, ne znam…
A to što dah oduzimaš,
I što u isto vreme život udahneš istim tim pogledom.
Čudni su putevi Gospodnji.
A Vrag zna kojim poći!
No, vazda putokaz drži kontra,
U smeru kuda srce hoće.
Puteva bezbroj,
A samo jedan ka tebi.
Na raskršču odlučujuća bitka,
Ili pukovnik ili pokojnik.
No, na kraju ti se ne osvajaš,
Ti osvajaš!

Njegovim rečima ti pišem

Istina je, nije kliše
Duša ovo piše
Jedva diše
Ko je ljubio, taj ne ljubi više

Budućnost nosi nove kiše
Vetar tugom miriše
Svaki dašak sreću briše
Ko je tebe ljubio, ne, ne ljubi više

Kako te želim, znaš li više
Znaš li, ne marim za te kiše
Ni za vetar, sem tebe sve nek izbriše
Ko je tebe voleo, taj ne voli više

Poslednja pesma o tebi

Pišem ti poslednji put
Nemam rimu, ideju, nemam ništa
Opet, tebi pišem
Samo govorim, šta izleti

U ovoj pesmi ne pišem koliko si moćna
Ne pišem da si najlepša
Da si jedina
Ne pominjem te oči, ne, nikad više…

U ovoj nema smisla
Nema
Ovo je stvarno
Poslednja pema o tebi

Ovo ti pišem zato što ne znam šta bih
Umreću noćas
Poslednji put
Još samo noćas

Ujutru ćeš biti samo ona neka jedna
Nebitna
Onakva kakva si htela da budeš
Bićeš sećanje

Ostaćeš lepa
Nikad lepša
Moja pesma bez rime
Kao i naša imena

Ovo je samo osećanje
Perverzija moja
To je sve što znam
I ne dam nikome nikad

Jesen


Tišinu mi jesen šapuće
Na tvoje oči boje liče
Kiša tugu nikako da spere
Žamorom samo o tebi priča

Uzdahe tvoje kao da čujem
A to vetar svira u lišće
Kosu tvoju kao da osećam
Opet taj vetar, opet to lišće…